Bol u dojci ima najmanje 70% žena tokom života. U najvećem broju slučajeva reč je o bezazlenoj pojavi i najčešće ne zahteva terapiju dok samo oko 15% zahteva medikamentozni tretman.
Težina i lokalizacija bola variraju. Bol se može pojaviti u jednoj ili obe dojke ili u pazuhu.
Intenzitet bola varira od blagog do intenzivnog i tipično se opisuje kao pojačana osetljivost, oštar bol, bol u vidu žarenja odnosno napetosti u dojkama.
Hormonske promene zbog menstruacije, trudnoće, laktacije odnosno menopauze imaju značajnog udela u nastanku kao i karakteru bola u dojkama.
Bol u dojci se može pojaviti pre ili posle menopauze ali je najčešći kod mlađih žena u periodu premenopauze, dok još uvek postoji intenzivna hormonska aktivnost.
Uzroci bola u dojkama
Ciste u dojci
Lekovi
takođe mogu biti uzročnik bola u dojkama. Lekovi koji mogu da dovedu do ovog stanja su: Lečenje steriliteta, oralni kontraceptivi, primena estrogena i progesterona u postmenopauzi, preparati digitalisa, antidepresivi, methil dopa, spirinolakton, neki diuretici, anadrol, hlorpromazine, selektivni inhibitori serotonina. Osobe sa bolom u dojkama bi trebalo da porazgovaraju sa svojim lekarom ne bi li se isključila mogućnost da su lekovi potencijalni uzrok ovog stanja.
Operacije na dojkama
Kostohondritis
Fibrocistična bolest dojke
Mastitis
Neadekvatan grudnjak
Bol u dojci može biti uzrokovan usled neadekvatnog grudnjaka. Ukoliko je grudnjak previse stegnut ili opusten on neadekvatno drži dojke, što može dovesti do bola u dojkama
Karcinom dojke
Bol u dojci se klasifikuje u dve osnovne kategorije: ciklični i neciklični.
Ciklični bol u dojci se opisuje kao bol koji je u korelaciji sa hormonskim promenama tokom menstrualnog ciklusa. Ovaj bol se obično pojavljuje ili pogoršava tokom dve nedelje pre same menstruacije. Ovaj tip bola je odgovoran za 75% tegoba koje su vezane za dojke. Ciklični bol u dojci se najčešće javlja od 20.-40.g. Najčešće je lokalizovan u gornjim spoljašnjim kvadrantima obe dojke kao i u predelu pazuha povremeno Žene koje iskuse ciklični bol u dojkama takođe navode fibrocistične promene koje uključuju tvrdine, zadebljanja i otekline u tkivu dojke. Sve navedene tegobe imaju tendencu da spontano iščeznu ili da im se smanji intenzitet po završetku menstruacije.
Neciklični za razliku od cikličnog bola nije vezan za menstruacioni ciklus. Ima tendencu da se javlja uglavnom kod postmenopauzalnih žena . Ovaj tip bola u dojkama se često opisuje kao konstantni ili povremeni osećaj napetosti, žarenja i upale. Obično se javlja u u jednom kvadrantu dojke a mogao bi biti uzrokovan i povredom. U najvećem broju slučajeva reč je o bezazlenoj pojavi. Ukoliko imate bolove u dojkama, savetuje se pregled nadležnog onkohirurga.Posle razgovora i pregleda, ukoliko za tim ima potrebe, biće sprovedeno dalje ispitivanje (ultrazvuk, mamografija, ….).
Ublažavanje tegoba
Ukoliko se isključi oboljenje koje uzrokuje bol u dojkama sledeće mere i postupci mogu da ublaže tegobe:
-povećan unos voća i povrća
-smanjen unos alkohola, kofeina i nikotina
-fizička aktivnost
-promena kontraceptivnih preparata ukoliko su bolovi počeli posle početka primene ovih preparata
-lokalna primena alkoholnih obloga ili krema sa analgetskim svojstvima
-lokalna primena ulja od jagorčevine ili suncokreta
-primena hormonskih preparata posle konsultacije sa Vašim lekarom
-psihorelaksacija