Faktori rizika

Godine starosti – Rizik od nastanka karcinoma dojke se povećava sa godinama starosti. Jedna od 200 žena će dobiti karcinom dojke u dobu do 40.g. života, a 1 od 28 u periodu od 60-69.g.

Lična anamneza – Ukoliko je pacijentkinja već lečena od karcinoma dojke, u povećanom riziku je od nastanka karcinoma dojke. Posebno je izražena pojava karcinoma dojke na suprotnoj dojci i to u kasnijem životnom periodu.

Porodična anamneza – Žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom su u povećanom su riziku od nastanka karcinoma dojke. To se odnosi na nasleđivanje sa majčine strane. Ukoliko je majka dobila karcinom pre 50.g. života taj rizik je 1.69 a ako je dobila karcinom posle 50.g. taj rizik pada na 1.37. Ukoliko je reč o pojavi karcinoma kod sestre, taj rizik varira od 1.52 do 1.66. Takođe, što je veći broj obolelih u prvoj liniji, taj rizik se multiplicira.

Patološke promene na samoj dojci – Proliferativne bolesti su povezane sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma dojke (duktalna hiperplazija, intraduktalni papilomi, sklerozirajuća adenoza, fibroadenomi)
Atipična hiperplazija takođe značajno povećava ovaj rizik i to više od 4 puta u odnosu na opštu populaciju.

Genetska pedispozicija – Karcinom dojke se uglavnom javlja sporadično, bez pozitivna porodične anamneze. Pozitivna porodična anamneza se sreće kod 20% pacijentkinja. Genetska predispozicija se odnosi na nasleđene mutacije BRCA 1, BRCA 2 gena i p53 gena.

Rana menarha predstavlja važan faktor rizika za nastanak karcinoma dojke kako u premenopauzi kao i u menopauzi te tako žene koje su dobile prvu menstruaciju ore 13 g. imaju dva puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke.

Trudnoća – Žene koje nisu rađale imaju povećan rizik od nastanka karcinoma dojke a protektivni efekat je izraženiji ukoliko je trudnoća bila ranije.

Dojenje – Veliki broj studija je potvrdio da dojenje ima zaštitni, protektivni efekat za nastanak karcinoma dojke, jer se odlaže uspostavljanje regularnih menstruacionih ciklusa i smanjuje se koncentracija i količina endogenih polnih hormona. Svaka godina dojenja smanjuje rizik za 4%.

Testosteron – Visoke vrednosti testosterona povećavaju rizik od nastanka karcinoma dojke kako kod premenopauznih tako i kod postmenopauznih žena.

Vreme menopauze – Kasna menopauza je takođe povezana sa povećanim rizikom od nastanka karcinoma dojke. Svaka godina kašnjenja menopauzne povećava rizik 3% za nastanak ove bolesti.

Hormonska terapija – Studije su nedvosmisleno potvrdile da supstituciona hormonska terapija u periodu menopauze povećava rizik od nastanka karcinoma dojke.

Gojaznost, posebno kod žena u menopauzi, predstavlja faktor rizika za nastanak karcinoma dojke. Smatra se da insulinska rezistencija i hiperinsulinizam predstavlju osnovu ovakve korelacije.

Fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke od 2 do 5% u zavisnosti od stepene i učestalosti.

Alkohol takođe predstavlja faktor rizika za karcinom dojke. Poseban značaj ima unos većih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu.