Hormonska terapija je jedan od vidova lečenja mnogih karcinoma, a među njima je i karcinom dojke.Hormoni imaju važnu ulogu u nastanku i razvoju nekih karcinoma.
Na toj činjenice se zasniva i primena lekova koji se primenjuju u lečenju pacijenata obolelih od karcinoma dojke. Važno je istaći da se hormonska terapija primenjuje tek kada se sprovede histološka i imunohistohemijska analiza tumora, odnosno kada se utvrdi da li su na površini maligne ćelije prisutni estrogenski ili progesteronski receptori. Hormonska terapija ima smisla samo ukoliko su ovi receptori prisutni.
Postoji nekoliko načina da se blokiraju ovi receptori i na taj način spreči da hormone da stimulišu rast tumorskih ćelija. Dakle, hormonska terapija je vrsta sistemske terapije, jer ovi lekovi ostvaruju svoje dejstvo u čitavom organizmu a ne samo u dojci.
Hormonska terapija se uglavnom sprovodi posle hirurgije i to je dodatna odnosno adjuvantna terapija. Obično se u ovakvim situacijama sprovodi tokom 5 godina. Ponekad, kada je bolest odmakla, može da se primeni i pre hirurgije i to je onda neoadjuvantna terapija.
Oko 60-70% ćelija su hormonski zavisni, odnosno pozitivni. Na njihovoj površini postoje repectori za estrogen odnosno progesteron. Kada se pomenuti hormoni vežu za ove receptore, dolazi do stimulacije rasta, razmnožavanja i širenja ovih ćelija.
Tamoxifen
Jedan od lekova koji blokiraju ove receptore je i tamoksifen. Ovaj lek sprečava estrogene da se vežu za ćelije karcinoma dojke i time stimuliše rast i razmnožavanje. Važno je istaći da ovaj lek deluje selektivno, odnosno da ovakvko svojstvo ostvaruje samo u dojci i da se zato zove i selektivni receptor modulator (SERM). Primenjuje se u različitim situacijama, od prevencije karcinoma dojke, potom kod pacijentkinja sa neinvazivnim karcinomom (karcinom in situ) do pacijentkinja sa invazivnim karcinomom. Neželjena dejsva ove terpije su slabost, malaksalost, napadi vrućine („valunzi“), promena raspoloženja, metroragije. Takođe treba napomenuti da postoji povećan rizik od karcinoma uterusa, te su neophodni redovni ginekološki pregledi i ultrazvučni pregledi. Povećan je rizik i od tromboze i kardiovaskularnih komplikacija.
Fulvestrant
Blokira estrogenske receptore za vreme primene leka ali za razliku od tamoksifena nije selektivan već blokira estrogenske receptore u čitavom organizmu. Koristi se kod pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke, ukoliko su se iscrpeli efekti terapije tamoksifenom odnosno aromataza inhibitorima. Koristi se u kombinaciji sa LHRH kod premenopauznih žena u smislu privremene medikamentozne ablacije jajnika.
Aromataza inhibitori
Aromataza inhibitori su lekovi koji inhibiraju sintezi etrogena. Pre menopauze najveći procenat estrogena se sintetiše u jajnicima. U menopauzi, bilo da je prirodna, bilo da je posledica uklanjanja jajnika hirurškim putem, nema sinteze estrogena u jajnicima, ali se mala količina ipak stvara u masnom tkivu usled dejstva enzima aromataze. Ovi lekovi upravo blokiraju taj enzim i koriste se uglavnom u menopauzi, mada se mogu se koristiti u premenopauzalnih pacijentkinja ukoliko se kombinuju sa nekom metodom ablacije jajnika. Lekovi oz ove grupe koji se najčešće primenjuju su: Letrozole (Femara), Anastrozole (Arimidex), Exemestane (Aromasin)
Ovaj vid terapije se primenjuje kod premenopauznih pacijentkinja kod kojih tumorske ćelije karcinoma dojke pokazuju hormonsku zavisnost.
Postoji nekoliko načina da se sprovede ovo stanje, a to su:
– hirurški pristup (ooforektomija) – uklanjanje jajnika hirurškim putem, otvorenim putem ili laparoskopski,
– blokada jajnika zračenjem
– lekovi – Goserelin (Zoladex), Leuprolid (Lupron), hemoterpijski agensi