Rezultati jednog istraživanja ukazuju da je rizik od smrtnog ishoda kod postmenopauzalnih žena obolelih od karcinoma dojke manji za 21% ukoliko redukuju masnu hranu.
Na osnovu dosadašnjih saznanja i rezultata sprovedenih istraživanja, smatra se da ishrana učestvuje kao uzrok karcinoma u 30-40% slučajeva. Sa druge strane, malo je verovatno da je ishrana pojedinačno može biti uzrok odnosno lek za maligne bolesti. Istraživanja koja su pokazala da masna ishrana povećava rizik za nastanak karcinoma dojke sprovedena su još pre 50 godina. Istovremeno, bilo je i istraživanja koja nisu imala ovakve rezultate. To možemo objasniti da činjenicom da je vrlo teško izuzeti uticaj drugih faktora ali i time da su ispitanice popunjavale upitnik u ovim istraživanjima tako da se ne može zanemariti ni verodostojnost podataka.
Navešćemo primer jednog velikog istraživanja koje je sprovedeno devedesetih godina prošlog veika i obuhvatilo više od 150000 postmenopauzalnih žena, a analiziran je odnos između ishrane i životnih navika i pojave različitih bolesti pa i karcinoma. Kada su uključene u istraživanje, nijedna ispitanica nije imala dijagnostikovan karcinom dojke, a sve su unosile više od 30% masti u ishrani. Po uključivanju u istraživanje, ispitanice su podeljene u dve grupe. Jedna grupa je smanjila unos masti na manje od 20%, a druga grupa je nastavila sa uobičajenim navikama u ishrani. Period praćenja je trajao više od 8 godina. Rezultati ovog obimnog istraživanja su pokazali da je rizik za smrtni ishod od karcinoma dojke ili bilo koje druge bolesti za 20 odnosno 15% niži kod žena koje nisu imale masnu ishranu.
Ono što se savetuje ženama u postmenopauzi, a koje su obolele od karcinoma dojke je da promene životne navike i navike u ishrani a odnose se na smanjen unos prostih ugljenih hidrata, masne hrane, povećan unos biljnih vlakana, voća, povrća, redovna fizička aktivnost, izbegavanje alkohola i pušenja. Ovakvim merama mogu značajno da poboljšaju prognozu bolesti.